Српски или кинески робот: питање порекла машина из Шапца

Аналитичарка Института Меркатор за кинеске студије (MERICS) из Берлина рекла је 29. августа Радију Слободна Европа (РСЕ), а затим и редакцији RFE/RL на енглеском 31. августа, нешто што је изостало из извештаја о свечаном отварању фабрике у Шапцу два дана раније: преференцијални трговински статус Србије са ЕУ могао би роботима кинеског дизајна да отвори пут на европско тржиште, мимо царина које ЕУ још није написала. Два дана касније, 2. септембра, Нова економија и Шабачке новости јавиле су да Minth Група — кинеска компанија која у Шапцу држи линију за хуманоидне роботе — и још једна фирма из њеног састава добијају додатних око 29 милиона евра државних субвенција, поврх више од 37 милиона евра исплаћених од 2020. Ниједна од те две вести не говори о спецификацијама робота. Обе говоре о ужем, практичнијем питању: шта мора да се деси на тој линији да би робот по закону важио за српски, а не кинески производ — и колико тај одговор кошта буџет, по радном месту.

Шта је аналитичарка заправо рекла

Altynay Junusova, која у MERICS-у прати кинеску индустријску политику, дала је РСЕ 29. августа изјаву која се тиче тачно овог питања. По њеним речима, тренутни инструменти трговинске заштите ЕУ су „углавном специфични за поједине земље", због чега је „мало вероватно да ће могућа царина на роботе из Кине укључивати и роботе произведене у Србији". Два дана касније, у тексту на енглеском за RFE/RL, иста порука је пренесена из другог угла: како прописи о роботици буду строжи, кинески произвођач би могао своје производе да прикаже као претежно произведене у Србији — земљи која тренутно има преференцијални трговински статус са Бриселом. Обе верзије описују исти механизам: мера ЕУ усмерена на једну земљу важи за робу према томе одакле она по закону потиче, а не према томе ко је власник фабрике.

Лако је превидети једну ствар: таква царина на роботе данас не постоји. Ово је Јунусовина прогноза како би будућа мера вероватно изгледала и кога би вероватно заобишла, а не опис правила које већ важи. Аналитичарка додаје да роботика као таква носи ризике — сензори, камере и мрежна повезаност који улазе у домове и радна места — без обзира где се роботи склапају.

Два различита правила порекла, не једно

У извештавању о овој теми „преференцијални трговински статус" и „правила порекла" често се користе као синоними, али реч је о два различита колосека у царинском праву ЕУ, а будућа царина на роботе из Кине највероватније би се водила по другом.

Бесцарински приступ Србије за индустријску робу произлази из Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) и његовог Протокола 3, који одређује када производ „потиче" из Србије за потребе преференцијалне царине. Економисти који говоре о кинеској субвенционисаној роби уопште наводе правило по ком више од половине вредности производа мора настати у домаћој производњи — али та цифра потиче из коментара из 2024. о производњи уопште, не из правила објављеног за роботе, и ниједан извор који смо пронашли не поставља бројчани праг баш за ову категорију производа.

Царина усмерена на „роботе из Кине", насупрот томе, готово сигурно би била мера трговинске заштите — а такве мере користе непреференцијална правила порекла ЕУ из Царинског законика Уније, а не ССП. Упутство Брисела дефинише тест као земљу „последње суштинске прераде" производа, уз клаузулу против заобилажења: прерада се не признаје као економски оправдана, и порекло се не пребацује на земљу обраде, ако је та обрада предузета баш зато да би се избегла царинска мера. Простије речено: склапање кинески дизајнираног и претежно кинески направљеног робота у Шапцу не би га аутоматски учинило српским, ако би регулатори закључили да само склапање постоји због избегавања дажбине.

Шта нико неће да каже о линији склапања

Да ли тај сценарио важи за Шабац зависи искључиво од тога колики део робота се заиста прави тамо — а по том питању, уместо одговора стоји низ неодговорених питања. Када је фабрика отворена 29. августа, РСЕ је директно питао Владу Србије, Minth Групу и AGIBOT шта тачно „производња" значи у првој фази и да ли у погон стижу и готови делови из Кине. „Кинески инвеститори и званичници Србије нису прецизирали шта ће тачно у почетној фази рада подразумевати производња и да ли ће у производни погон стизати и готове компоненте из Кине", јавио је РСЕ, додајући: „На ово питање, Радио Слободна Европа није добио одговор ни из Владе Србије, Minth Групе и AGIBOT компаније." На посебно питање да ли ће подаци које прикупе роботи направљени у Србији бити доступни кинеском произвођачу, из компанија AGIBOT и Minth такође нису одговорили.

Овакав образац није нов. Још средином јула, Нова економија је питања о производњи хуманоидних робота упутила на адресу фабрике Minth, али и на адресе пет државних институција — министарстава привреде, финансија и науке и технолошког развоја, Развојне агенције Србије и Председништва. „Одговоре нисмо добили ни од кога", написала је тада редакција. До тренутка објављивања овог текста ниједно од ових питања — ни једној ни другој редакцији, ни на један ни на други датум — нема јавно забележен одговор.

Колико држава плаћа, по радном месту

Вест о субвенцијама од 2. септембра не говори директно о линији за роботе — односи се на две фирме из састава Minth Групе које праве делове за аутоиндустрију, обе у власништву Cheerplan Limited из Хонгконга. Minth Automotive Europe у Лозници добија 17,29 милиона евра за фабрику ауто-делова уз 600 нових привремених радних места до краја 2026. — око 28.800 евра по радном месту. Minth Metal Parts Balkan у Шапцу добија 11,6 милиона евра за производњу нерђајућих украсних делова, уз 220 сталних радних места до 2028. — око 52.700 евра по радном месту, исплаћено у три рате. Са земљиштем вредним 1,44 милиона евра и са више од 37 милиона евра раније исплаћених фирмама повезаним са Minth-ом од 2020, укупна обавеза државе према групацији сада износи око 66,7 милиона евра.

Ништа од овога није буџет саме фабрике робота: та линија је, према извештајима са отварања 29. августа, коштала око 20 милиона евра за око 200 радних места — знатно виших 100.000 евра по радном месту. Велика субвенција сама по себи није доказ дубоке локалне прераде: новац који мења власника не задовољава ниједан тест описан горе. Показује само колико је Србија спремна да уложи да би ову кинеску групацију задржала у Шапцу и Лозници — на истом простору где је и линија за хуманоиде.

Шта то значи за интегратора или купца

За сада не постоји царина ЕУ око које би требало планирати, нити објављен праг ЕУ — бројчани или било какав — који каже колики део робота мора бити направљен у Србији да би се сматрао српским. Ни то одсуство није случајно: САД су у јулу кренуле супротним путем, објавивши јасан тест — преко 65 одсто вредности компоненти домаћег порекла, плус производња у САД — да би се одредило да ли робот важи за „домаћи крајњи производ". ЕУ за ову категорију производа није поставила упоредиву бројку, што значи да купац или интегратор за сада не може добити коначну одлуку о пореклу јединице направљене у Шапцу — само информисане претпоставке.

Из тога произлазе две практичне навике. Прво, тражити од српског добављача документацију о пореклу која постоји — уверење о кретању робе или изјаву о пореклу по Протоколу 3 ССП — уместо да се натпис „произведено у Србији" на декларацији узме као решено царинско питање. Друго, питати конкретно шта покрива фраза „склапање и калибрација", која се јавно користи за линију у Шапцу: који делови стижу готови, који се праве или суштински обрађују на лицу места, и да ли се то променило од отварања. За сада, компаније које би на то могле да одговоре бирају да не одговоре.

Шта ћемо пратити

Да ли ће ЕУ уопште покренути поступак трговинске заштите који би обухватио роботе, и ако хоће, да ли ће поставити бројчани праг локалног садржаја или прераде, онако како су то већ урадиле САД. Да ли ће српски званичници, Minth или AGIBOT икада одговорити на стална питања о дубини склапања и пореклу компоненти. И да ли ће шира екосистемска мрежа која настаје око Шапца — ћелије за батерије и индустријски парк планиран у Инђији, центар за обуку робота у Крагујевцу — временом променити колико се вредности заиста додаје унутар Србије, независно од тога како се питање порекла реши на папиру.

Извори

• RFE/RL, 31 August 2026 — As US Bans Chinese Robots, Serbia Launches Mass Humanoid Production
• Radio Slobodna Evropa, 29 August 2026 — Srbija: kineska fabrika robota
• Nova Ekonomija, 2 September 2026 — Minth-u opet pare iz državne kase
• Šabačke Novosti, 2 September 2026 — Opet pare iz državne kase
• Nova Ekonomija, 14 July 2026 — Stižu humanoidni roboti, samo kasne
• European Commission — Non-preferential rules of origin