Srpski ili kineski robot: pitanje porekla mašina iz Šapca

Analitičarka Instituta Merkator za kineske studije (MERICS) iz Berlina rekla je 29. avgusta Radiju Slobodna Evropa (RSE), a zatim i redakciji RFE/RL na engleskom 31. avgusta, nešto što je izostalo iz izveštaja o svečanom otvaranju fabrike u Šapcu dva dana ranije: preferencijalni trgovinski status Srbije sa EU mogao bi robotima kineskog dizajna da otvori put na evropsko tržište, mimo carina koje EU još nije napisala. Dva dana kasnije, 2. septembra, Nova ekonomija i Šabačke novosti javile su da Minth Grupa — kineska kompanija koja u Šapcu drži liniju za humanoidne robote — i još jedna firma iz njenog sastava dobijaju dodatnih oko 29 miliona evra državnih subvencija, povrh više od 37 miliona evra isplaćenih od 2020. Nijedna od te dve vesti ne govori o specifikacijama robota. Obe govore o užem, praktičnijem pitanju: šta mora da se desi na toj liniji da bi robot po zakonu važio za srpski, a ne kineski proizvod — i koliko taj odgovor košta budžet, po radnom mestu.

Šta je analitičarka zapravo rekla

Altynay Junusova, koja u MERICS-u prati kinesku industrijsku politiku, dala je RSE 29. avgusta izjavu koja se tiče tačno ovog pitanja. Po njenim rečima, trenutni instrumenti trgovinske zaštite EU su „uglavnom specifični za pojedine zemlje", zbog čega je „malo verovatno da će moguća carina na robote iz Kine uključivati i robote proizvedene u Srbiji". Dva dana kasnije, u tekstu na engleskom za RFE/RL, ista poruka je prenesena iz drugog ugla: kako propisi o robotici budu stroži, kineski proizvođač bi mogao svoje proizvode da prikaže kao pretežno proizvedene u Srbiji — zemlji koja trenutno ima preferencijalni trgovinski status sa Briselom. Obe verzije opisuju isti mehanizam: mera EU usmerena na jednu zemlju važi za robu prema tome odakle ona po zakonu potiče, a ne prema tome ko je vlasnik fabrike.

Lako je prevideti jednu stvar: takva carina na robote danas ne postoji. Ovo je Junusovina prognoza kako bi buduća mera verovatno izgledala i koga bi verovatno zaobišla, a ne opis pravila koje već važi. Analitičarka dodaje da robotika kao takva nosi rizike — senzori, kamere i mrežna povezanost koji ulaze u domove i radna mesta — bez obzira gde se roboti sklapaju.

Dva različita pravila porekla, ne jedno

U izveštavanju o ovoj temi „preferencijalni trgovinski status" i „pravila porekla" često se koriste kao sinonimi, ali reč je o dva različita koloseka u carinskom pravu EU, a buduća carina na robote iz Kine najverovatnije bi se vodila po drugom.

Bescarinski pristup Srbije za industrijsku robu proizlazi iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i njegovog Protokola 3, koji određuje kada proizvod „potiče" iz Srbije za potrebe preferencijalne carine. Ekonomisti koji govore o kineskoj subvencionisanoj robi uopšte navode pravilo po kom više od polovine vrednosti proizvoda mora nastati u domaćoj proizvodnji — ali ta cifra potiče iz komentara iz 2024. o proizvodnji uopšte, ne iz pravila objavljenog za robote, i nijedan izvor koji smo pronašli ne postavlja brojčani prag baš za ovu kategoriju proizvoda.

Carina usmerena na „robote iz Kine", nasuprot tome, gotovo sigurno bi bila mera trgovinske zaštite — a takve mere koriste nepreferencijalna pravila porekla EU iz Carinskog zakonika Unije, a ne SSP. Uputstvo Brisela definiše test kao zemlju „poslednje suštinske prerade" proizvoda, uz klauzulu protiv zaobilaženja: prerada se ne priznaje kao ekonomski opravdana, i poreklo se ne prebacuje na zemlju obrade, ako je ta obrada preduzeta baš zato da bi se izbegla carinska mera. Prostije rečeno: sklapanje kineski dizajniranog i pretežno kineski napravljenog robota u Šapcu ne bi ga automatski učinilo srpskim, ako bi regulatori zaključili da samo sklapanje postoji zbog izbegavanja dažbine.

Šta niko neće da kaže o liniji sklapanja

Da li taj scenario važi za Šabac zavisi isključivo od toga koliki deo robota se zaista pravi tamo — a po tom pitanju, umesto odgovora stoji niz neodgovorenih pitanja. Kada je fabrika otvorena 29. avgusta, RSE je direktno pitao Vladu Srbije, Minth Grupu i AGIBOT šta tačno „proizvodnja" znači u prvoj fazi i da li u pogon stižu i gotovi delovi iz Kine. „Kineski investitori i zvaničnici Srbije nisu precizirali šta će tačno u početnoj fazi rada podrazumevati proizvodnja i da li će u proizvodni pogon stizati i gotove komponente iz Kine", javio je RSE, dodajući: „Na ovo pitanje, Radio Slobodna Evropa nije dobio odgovor ni iz Vlade Srbije, Minth Grupe i AGIBOT kompanije." Na posebno pitanje da li će podaci koje prikupe roboti napravljeni u Srbiji biti dostupni kineskom proizvođaču, iz kompanija AGIBOT i Minth takođe nisu odgovorili.

Ovakav obrazac nije nov. Još sredinom jula, Nova ekonomija je pitanja o proizvodnji humanoidnih robota uputila na adresu fabrike Minth, ali i na adrese pet državnih institucija — ministarstava privrede, finansija i nauke i tehnološkog razvoja, Razvojne agencije Srbije i Predsedništva. „Odgovore nismo dobili ni od koga", napisala je tada redakcija. Do trenutka objavljivanja ovog teksta nijedno od ovih pitanja — ni jednoj ni drugoj redakciji, ni na jedan ni na drugi datum — nema javno zabeležen odgovor.

Koliko država plaća, po radnom mestu

Vest o subvencijama od 2. septembra ne govori direktno o liniji za robote — odnosi se na dve firme iz sastava Minth Grupe koje prave delove za autoindustriju, obe u vlasništvu Cheerplan Limited iz Hongkonga. Minth Automotive Europe u Loznici dobija 17,29 miliona evra za fabriku auto-delova uz 600 novih privremenih radnih mesta do kraja 2026. — oko 28.800 evra po radnom mestu. Minth Metal Parts Balkan u Šapcu dobija 11,6 miliona evra za proizvodnju nerđajućih ukrasnih delova, uz 220 stalnih radnih mesta do 2028. — oko 52.700 evra po radnom mestu, isplaćeno u tri rate. Sa zemljištem vrednim 1,44 miliona evra i sa više od 37 miliona evra ranije isplaćenih firmama povezanim sa Minth-om od 2020, ukupna obaveza države prema grupaciji sada iznosi oko 66,7 miliona evra.

Ništa od ovoga nije budžet same fabrike robota: ta linija je, prema izveštajima sa otvaranja 29. avgusta, koštala oko 20 miliona evra za oko 200 radnih mesta — znatno viših 100.000 evra po radnom mestu. Velika subvencija sama po sebi nije dokaz duboke lokalne prerade: novac koji menja vlasnika ne zadovoljava nijedan test opisan gore. Pokazuje samo koliko je Srbija spremna da uloži da bi ovu kinesku grupaciju zadržala u Šapcu i Loznici — na istom prostoru gde je i linija za humanoide.

Šta to znači za integratora ili kupca

Za sada ne postoji carina EU oko koje bi trebalo planirati, niti objavljen prag EU — brojčani ili bilo kakav — koji kaže koliki deo robota mora biti napravljen u Srbiji da bi se smatrao srpskim. Ni to odsustvo nije slučajno: SAD su u julu krenule suprotnim putem, objavivši jasan test — preko 65 odsto vrednosti komponenti domaćeg porekla, plus proizvodnja u SAD — da bi se odredilo da li robot važi za „domaći krajnji proizvod". EU za ovu kategoriju proizvoda nije postavila uporedivu brojku, što znači da kupac ili integrator za sada ne može dobiti konačnu odluku o poreklu jedinice napravljene u Šapcu — samo informisane pretpostavke.

Iz toga proizlaze dve praktične navike. Prvo, tražiti od srpskog dobavljača dokumentaciju o poreklu koja postoji — uverenje o kretanju robe ili izjavu o poreklu po Protokolu 3 SSP — umesto da se natpis „proizvedeno u Srbiji" na deklaraciji uzme kao rešeno carinsko pitanje. Drugo, pitati konkretno šta pokriva fraza „sklapanje i kalibracija", koja se javno koristi za liniju u Šapcu: koji delovi stižu gotovi, koji se prave ili suštinski obrađuju na licu mesta, i da li se to promenilo od otvaranja. Za sada, kompanije koje bi na to mogle da odgovore biraju da ne odgovore.

Šta ćemo pratiti

Da li će EU uopšte pokrenuti postupak trgovinske zaštite koji bi obuhvatio robote, i ako hoće, da li će postaviti brojčani prag lokalnog sadržaja ili prerade, onako kako su to već uradile SAD. Da li će srpski zvaničnici, Minth ili AGIBOT ikada odgovoriti na stalna pitanja o dubini sklapanja i poreklu komponenti. I da li će šira ekosistemska mreža koja nastaje oko Šapca — ćelije za baterije i industrijski park planiran u Inđiji, centar za obuku robota u Kragujevcu — vremenom promeniti koliko se vrednosti zaista dodaje unutar Srbije, nezavisno od toga kako se pitanje porekla reši na papiru.

Izvori

• RFE/RL, 31 August 2026 — As US Bans Chinese Robots, Serbia Launches Mass Humanoid Production
• Radio Slobodna Evropa, 29 August 2026 — Srbija: kineska fabrika robota
• Nova Ekonomija, 2 September 2026 — Minth-u opet pare iz državne kase
• Šabačke Novosti, 2 September 2026 — Opet pare iz državne kase
• Nova Ekonomija, 14 July 2026 — Stižu humanoidni roboti, samo kasne
• European Commission — Non-preferential rules of origin